Структура језгра решетке се састоји од{0}}равних шипки и попречних шипки које носе оптерећење; равне шипке служе као примарне компоненте које носе{1}}оптерећење, док су попречне шипке осигуране аутоматизованим заваривањем или процесима -забрављивања како би се формирао стабилан мрежасти оквир. Што се тиче материјала, композитни челик и нерђајући челик 304 су уобичајени избори; први успоставља равнотежу између снаге и исплативости{5}}, док други нуди супериорну отпорност на корозију.
Што се тиче производних процеса, аутоматизована технологија заваривања обезбеђује уједначеност тачака заваривања, омогућавајући решетки да одржи структурну стабилност чак и када је подвргнута притиску од 482 МПа. Његов дизајн са прорезима или међусобно закључавање омогућава прилагођавање односа отворених површина како би одговарао специфичним сценаријима примене: канали за одводњавање захтевају висок однос отворених површина да би максимизирали ефикасност одводње, док индустријске платформе захтевају нижи однос да би се повећала-носивост.
Могућности прилагођавања ових решетки произлазе из њихове модуларне структуре. Корисници могу да прилагоде размак носећих шипки, пречник попречних шипки и облик отвора како би одговарали својим специфичним захтевима. На пример, хемијска постројења ће можда морати да прилагоде-носеће зоне решетки платформе на основу димензија опреме, док општински инжењерски пројекти захтевају спецификације решетки дизајниране да одговарају ширини дренажних ровова. Усвајање аутоматизоване технологије заваривања решило је проблем „хладних заваривања“-честог дефекта код традиционалног ручног заваривања-и на тај начин повећала чврстоћу завареног споја за преко 30%. Штавише, ово прилагођавање се протеже на завршну обраду ивица; процеси као што су савијање или траке се користе да би се елиминисале неравнине, чиме се повећава безбедност током инсталације.